Ishrana i koža

ishrana i koža

Koža kao naš najveći organ često je ogledalo našeg opšteg zdravlja. Iskusan lekar će već na osnovu izgleda kože moći da proceni da li je osoba zdrava ili ima neki zdravstveni problem.

Način kako se hranimo takođe se odražava na zdravlje kože, a često prekomerno  ili  nedovoljno konzumiranje  određenih hranljivih materija utiče na zdravlje a i na  lep izgled kože.

Već  se odavno zna da iako je psorijaza genetsko obolenje ona se ne ispoljava u zajednicama kao što je eskimska zajednica gde u ishrani dominira sirova riba severnih mora.  Kada eskim  sa genima za psorijazu počne da se hrani po  pravilima brze hrane javlja se i mogućnost da mu se ispolji psorijaza.

Srećemo se sa sve većim brojem osoba koji se rađaju sa povećanom sklonošću alergijskim bolestima, astmi, intoleranciji na hranu, kravlje mleko. Takve osobe zovemo atopičari i po nekim statistikama njihov broj se kreće između 5% I 20%. Ove osobe ne treba da konzumiraju koštunjavo voće, belance jajeta, konzervisanu ribu i morske plodove. U suprotnom može im se javiti jak svrab iza koga sledi češanje koje je osnovni okidač bolesti uz pojavu plikova po telu sa bakterijskom infekcijom.

Poslednjih godina sve više se insistira na zaštiti kože od štetnih efekata sunčevog zračenja. Pored preparata koji se primenjuju lokalno sa različitim zaštitnim faktorima koji štite kožu od UVA I UVB zraka, u prvi plan su došle namirnice koje štite kožu  od oštećenja suncem kao što su crna čokolada, sok od crvene narandže, paradajz pasta, brokoli, zeleni čaj, crveno vino…

Ishrana i akne

Akne predstavljaju veoma čestu bolest.  Akne su genetska bolest, ali su uslovljene i dejstvom hormona na lojne žlezde. Pored sopstvenih ljudskih hormona na  pogoršanje bolesti utiču i hormoni i hormonima slične supstance koje unosimo hranom. Pokazalo se da mleko u prahu sadrži koncentrovane goveđe hormone rasta koji deluju na lojne žlezde stimulativno kao i ljudski polni hormoni.

Pojačavaju lučenje lojnih žlezda, vezuju vodu u površnim slojevima kože i  tako nastaju  postpubertalne akne posebno kod osoba koje konzumiraju veće količine mlečne čokolade, instant kafe sa mlekom,  ili uzimaju u vežbaonicama proteinske šejkove na bazi mleka. To su takozvane korporativne akne i akne bodi bildera. Često je dovoljno da primenimo samo dijetu bez mleka u prahu i da promene na koži u potpunosti nestanu.

Ishrana i celulit

Celulit predstavlja kozmetički nedostatak  koji se može smatrati i obolenjem. Ima ga u većoj ili manjoj meri preko 80%  odraslih osoba ženskog pola. U poslednje vreme viđa se i kod muškaraca. Predpostavlja se da je to posledica preteranog unošenja soje I njenih fitoestrogena koja se koristi kao zamena za meso u recepturama brze hrane. Takođe osobe koje žele da se bore protiv celulita  moraju da unose namirnice koje pomažu izbacivanju vode iz organizma, a isto tako I namirnice koje podstiču stvaranje vezivnog tkiva. Često nam je u ovakvim slučajevima važno uzimanje suplemenata, pa se prave posebni programi suplementacije, nadoknade potreba za vitaminima, mineralima I drugim bitnim faktorima koji mogu sprečiti ili ublažiti pojavu bolesti.

Potreba za suplementacijom javlja se I kod osoba koje imaju problema sa  prekomernim opadanjem kose I pojavom slabih I krtih nokatnih ploča koje se listaju I pucaju. Od namirnica u ovim slučajevima ističu se one bogate cinkom pa se u frizerskim salonima preporučuje Cink koktel koji uključuje:  šampanjac, čokoladno mleko, ovsene keksiće,  pršutu, mocarela sir, papriku I pšenične klice…

Sve češće se srećemo za pomodnom primenom različitih dijeta.  Ukoliko se u potpunosti odreknemo unosa masti I ulja dolazimo u situaciju da ne unosimo u potrebnoj količini esencijalne masne kiseline neophodne za zdravlje kože pa koža postaje suva I sklona infekcijama. Sličnu situaciju imamo I kod  nedovoljno  kontrolisane bolesti  kao sto je Celijakija gde se zbog otoka u zidu creva ne resorbuju masti  I sve masne materije se izbacuju iz organizma masnim stolicama. Jedna od prvih manifestacija ove bolesti je suva I ispucala koža. Sličnu situaciju imamo I kod osoba koje su iz nekog razloga  duže vreme na parenteralnoj ishrani ( hrane se putem infuzija).

Pojedine dijete smanjuju unos vitamina B što se manifestuje pojavom žvala, ispucalih usana, oštećenjem kose , noktiju i genitalnih sluznica

Ishrana i starenje kože

Prevremeno starenje kože sprečavaju namirnice bogate antioksidansima, vitaminima  C, E, A i F. U koži se sintetiše vitamin D pod uticajem UV zraka.  Poslednjih godina se uočava sve veći deficit u ovom vitaminu koji dovodi do veće mogućnosti razvoja karcinoma unutrašnjih organa kod genetski predisponiranih osoba. Zato se savetuje i suplementacija Vitamina D.

Tokom godina smanjuje se sinteza kolagena, molekula koji  je vazan za čvrstinu i zategnutost kože.

Ishranom  možemo povećati unos aminokiselina koje učestvuju u stvaranju kolagena, a u slučaju da ga ne možemo  u dovoljnoj meri uneti hranom sve češće pribegavamo  upotrebi suplemenata kolagena koji se koriste u svim slučajevima kad slabost potpornog tkiva doprinosi pojavi bolesti ili dovodi do prevremenog starenja kože (celulit, slabi zidovi krvnih sudova, preterano izborana I opuštena koža).

Poslednjih godina  preporučuje se za zdravu kožu i organizam u celini svakodnevno unošenje namirnica različitih boja. Ako svakodnevno pojedete nešto plavo ili ljubičasto, nešto crveno, narandžsto i žuto, nešto zeleno i nešto belo možete biti sigurni da ste vašoj koži i vašem organizmu u celini pružili čitavu paletu potrebnih oligoelemenata, vitamina I minerala .

I na kraju nikako ne smemo zaboraviti na dovoljno unošenje tečnosti, pre svega vode. Bez dovoljne hidratacije kože i spolja i putem  napitaka koža  neće biti zdrava, a samim tim ni lepa. Postoje različita pravila o potrebnom unosu vode. Da li je to 8 čaša vode ili manje ili više ipak je individualna stvar. U zavisnosti od načina ishrane, životnog stila, godišnjeg doba, životnog doba i mnogih drugih faktora biće nam potrebno manje ili više vode.  Važno je da je ima dovoljno.

U različitim časopisima za lepotu nabrojane su namirnice vazne za lepotu kože, a ovo su samo neke od njih:

Crna čokolada, avokado, paradajz, brokoli, semenke bundeve, bademi, orasi,  jaja, jogurt, grožđe, losos, skuša, kukuruz, ovas, bobičasto voće, pšenicne klice, zelena salata-endivija, kivi, a ako vas baš nista od ovoga ne privlači možete probati ostrige, za njih kažu da su super hrana za kožu.

Comments are closed.