Sunce – naš prijatelj, ali i neprijatelj!
Mada leti prija sunčanje, koža ne prašta greške preteranog izlaganja Suncu. Nekontrolisano izlaganje suncu može da izazove prolazna ili trajna oštećenja, i zato treba biti oprezan.
Odmah posle preteranog sunčanja mogu se javiti opekotine: crvenilo i plikovi. Trajna oštećenja, tamne pege, keratoze pa čak i maligni tumori mogu da se jave posle nekoliko meseci, pa i više godina. Važno je da znamo posledice, da bismo mogli da ih sprečimo odgovornim ponašanjem na suncu.
U Srbiji UV zračenje je sedam meseci godišnje iznad normale – od aprila do oktobra.
UV indeks raste od aprila i u julu je na maksimumu, kada su vrednosti UV indeksa od 9 do 11.
Neophodno je da se zaštitimo od sunca čim vrednost zračenja pređe 5.
Iako UVB i UVA zrake ozonski sloj delimično zaustavlja, onaj deo koji dospeva do nas oštećuje kožu. Bezbedno vreme za boravak na suncu je do 10 časova pre podne i od 17 posle podne. Boravak u hladovini se preporučuje, ali zbog refleksije sunčevih zraka suncobrani na plaži pored mora ne štite.
Potrebno je adekvatno se obući, nositi majice s dužim rukavima, koristiti šešire i kape s obodima, zaštititi oči naočarama s UV filterima. Na kožu treba naneti kreme s faktorom zaštite 15 ili više. Kako je dečija koža najosetljivija, potrebno je decu posebno zaštiti od sunca – prvih toplih dana ili pre odlaska na more, boravak na suncu ne bi trebalo da bude duži od pola sata.
Što se tiče upotrebe zaštitnih krema preporučuje se da se pri izboru kreme konsultujete sa stručnjacima, dermatolozima, farmaceutima, školovanim kozmetičarima, a poželjno je da i sami umete da čitate iz sastava preparata kakve su njegove osobine. Na preparatima osim faktora zaštite treba potražiti i druge podatke: da li postoji zaštita od UVA i UVB zraka istovremeno, da li je preparat fotostabilan, da li je s fizičkim ili hemijskim faktorom zaštite. Bitno je i da li je krema termolabilna, vodootporna, jer od svih tih faktora zavisi koliko će kvalitetno štititi na suncu.
Kako da se zaštitimo iznutra
Sve više se govori o oralnoj fotoprotekciji, zaštiti od sunca iznutra . Ova vrsta zaštite štiti kožu od zapaljenja, ali i naš genetski materijal. Jedna od najkorisnijih biljaka za tu namenu je kakaovac, biljka od koje se pravi čokolada. Samo 20 g crne čokolade dnevno je dovoljna fotoprotektivna doza koja će nas delujući i iznutra zaštititi od sunca, pokazuju istraživanja.
Sličan efekat ima sok od crvene narandže, salata endivija, soja, paprat i neke vrste algi.
RASPOLOŽENJE
Mada se poslednjih godina vodi „hajka“ protiv sunčanja ne treba zanemariti ni prednosti – ono čuva kosti, ubija klice, a pre svega čuva dobro raspoloženje. Ipak, potrebno je naći meru u sunčanju i dobro se zaštititi da uživanje u suncu ne bi donelo više štete nego koristi. Jer, prekomerno sunčanje se optužuje za oštećenja kože, gubitak vlage i stvaranje bora na koži, oštećenja očiju i rak kože, melanom.
ČINJENICE I ZABLUDE
Zablude
* Ten koji se dobije u solarijumu je odlična priprema i zaštita kože pre odlaska na more.
* Kreme sa većim faktorom zaštite (SPF) obezbeđuju kvalitetniju dugotrajnu zaštitu od Sunca.
* U vodi smo zaštićeni od UV zračenja.
* Za vreme oblačnih dana na moru potpuno smo zaštićeni od UV zračenja.
Činjenice
* Taman ten dobijen u solarijumu nije adekvatna zaštita od Sunca.
* Faktor zaštite na kremama ukazuje na vreme, a ne na kvalitet zaštite. Primer: Krema sa faktorom 15 u proseku štiti 150 minuta.
* UV zračenje je povećano, u površnom sloju vode (do 2m).
* Oblaci nisu zaštita, oni sami delimično smanjuju UV zračenje.
