Nega kože beba – dr Gorana Isailović
Koza bebe koja je rodjena u terminu moze da obavlja gotovo sve svoje funkcije iako je I do 5 puta tanja od koze odrasle osobe.
Bebina koza je obicno nezna I somotasta sto ukazuje na zrelost njene pokozice koja je u stanju da proizvede kvalitetni sopstveni kozni krem. Bebina koza je u vodenoj sredini maminog stomaka zasticena masnom materijom sirastim mazom koji proizvode lojne zlezde bebe stimulisane hormonima majke.
Po rodjenju sirasti maz se uklanja, gube se iz krvi majcini hormoni I bebe nemaju loj sve do puberteta. Loj je odgovoran za kiselost koze koji u proseku iznosi ph 5,5. Ova kiselost koze stiti kozu od potencijalno opasnih mikroorganizama. Bebe su zato ugrozenije od potencijalno opasnih mikroorganizama nego odrasle osobe I zato za kupanje beba ne koristimo bazne sapune I kupke vec koristimo preparate za kupanje sa ph 5,5.
Po novim shvatanjima bebina koza ne zahteva svakodnevno kupanje u kadici vec se samo brise sundjerom u ugrozenim regijama kao sto su pelenska regija I pregibi.
Potrebno je da se nadje balans izmedju kupanja I nege bebine koze. U najvecem broju slucajeva bebina koza ne zahteva dodatnu negu emolijentnim kremama za negu osim na licu I rukicama kad se beba izvodi napolje na hladan vazduh. S druge strane za pelensku regiju se koriste barijerni, zastitni kremovi na bazi cinka koji ostaju na povrsini koze I stite je od kontakta sa ekskretima. Za zastitu koze pelenske regije gde postoji opasnost od sadejstva bakterija stolice I urina koji aktivira bakterijske enzime koji mogu da ostete kozu.
Od velikog je znacaja pravilan izbor pelene koja treba da bude dobro upijajuca da odrzava kozu suvom, da ima sacastu strukturu koja propusta sve bebine ekskrete u pelenu I onemogucava njihov kontakt sa kozom bebe. Pozeljno je pri tom da pelena bude sto tanja I da tokom nosenja ne sputava bebu u njenom istrazivackom pohodu kroz svet.
Takodje je vazno da bebina koza, koja je njen najveci organ I prvi organ za komunikaciju sa spoljasnjim svetom koji je okruzuje, bude u kontaktu sa svezim vazduhom.
Beba je najsrecnija kada je u mogucnosti da sto vecom povrsinom svoje koze dodiruje kozu mame uz koju se u bebin svet uvodi I koza tate. To je posebno vazno kod prevremeno rodjenih beba koje su uskracene za nekoliko nedelja ljuljuskanja u toplini majcinog krila. Organizovane su posebne sobe u institucijama za brigu o prevremeno rodjenim bebama koje se zovu sobe za Kengursku negu, to je takozvana “ skin to skin” terapija. U ove sobe dolaze bebini roditellji koji se skinu do pojasa udobno smeste I na njihovu kozu se stavi beba odevena samo u pelenu. Beba uziva u toplini dodira, mirisu I poznatoj muzici otkucaja srca mame, a onda se seli na kozu grudi tate I posebno joj prija ako moze da se rucicama uhvati za tatine dlacice na grudima. Naravno mama je tu odmah pored sa svojim mirisima I otkucajima srca.
Mamina ruka na bebinim ledjima cini bebu dodatno srecnom dok lezi potrbuske, drzeci se za grudi tate.
Znacaj culne uloge koze moze se uociti I kroz uzivanje beba u masazi njihovih malih stopala.
Stopalo je pravo cudo prirode, čini ga 26 kostiju, 33 zgloba kao i brojni mišići, ligamenti, nervi i krvni sudovi. Na stopalima se preslikava citav bebin orgnizam. Laganim pritiskom cetvrtog prstica stopala ublazicemo bebi neprijatnost tokom nicanja zuba.
Masazom malog prstica na stopalima pomocicemo bebi sa zapusenim nosicem da lakse dise.
Bebe kojima se masiraju stopala brze prohodaju I imaju vise samopouzdanja.
Vazno je da mame I bebe (a naravno I tate) uzivaju zajedno uz zdravu I negovanu kozu I neznu komunikaciju dodirom.