Kako da se zaštitimo od mogućih neželjenih efekata tokom kupanja u bazenima
Mnogi će spas od visokih temperatura i ove godine potražiti na bazenima. Uglavnom svi vodimo računa o koži, pazimo da ne izgorimo na suncu, ali zaboravljamo da na bazenu prete još neke opasnosti. Vrlo je česta pojava da posle odlaska na bazen kući dođete sa nekom gljivičnom ili virusnom infekcijom.
Koje su to najčešće infekcije koje možete dobiti na bazenu i kako se od njih zaštititi?
Voda u bazenima je hlorisana toliko da se teško mogu očekivati infekcije dobijene tokom samog plivanja. Postoje ipak i neki mikroorganizmi rezistentni na hlor i oni mogu predstavljati problem. Uglavnom se radi o crevnim infekcijama. Zato se savetuje osoobama koje imaju crevnu infekciju da ne koriste bazene, jer se na taj način mogu sprečiti moguće mini epidemije. Jedna od lokalizacija gde se infekcija poreklom iz bazena može pojaviti je i oko – povremene epidemije konjuktivitisa, kao i zapaljenje spoljnog ušnog kanala i srednjeg uha. Genitalne infekcije su takođe moguće posebno u zatvorenim bazenima gde može doći i do infekcije polnim bradavicama. Najčešće se infekcije prenose putem površina u okolini bazena, u svlačionicama i tuš kabinama. Najčešća infekcija kože koja se može dobiti tokom boravka na bazenu je gljivična infekcija stopala poznata kao Atletsko stopalo. Ovu infekciju ima 25 % ljudi, prenosi se i porodično, a ako se ne leči blagovremeno infekcija se širi na nokatnu ploču I dovodi do destrukcije nokta. Ukoliko je zahvaćeno više od polovine jedne nokatne ploče ili više od tri nokta potrebno je da se bolest leči opštom terapijom koja mora da traje bar 12 sedmica.
Da bi se sprečila pojava atletskog stopala neophodno je da prođemo kroz sanitarnu zonu pre ulaska u prostor bazena, da dezinfikujemo i plastičnu obuću koju ćemo koristiti tokom tuširanja i tokom hodanja po prostoru oko bazena i u svlačionici. Takođe je važno da se istuširamo pre ulaska u bazen i posle svakog kupanja tekućom vodom.
Druga česta bolest koja se može preneti tokom boravka na bazenima su virusne bradavice na stopalima i jedna vrsta bradavica koja se zove Moluscum contagiosum.
Važno je i da posle kvašenja dobro posušimo stopala i prostore između prstiju, da nosimo obuću u kojoj je smanjena mogućnost znojenja stopala i koja ne dozvoljava nakupljanje CO2 koji pogoduje razvoju gljivica. Preparati za dezinfekciju kože kao i obuće na bazi metalnih jona bakra, cinka i srebra takođe mogu biti veoma korisni.
Tokom boravka na bazenima zbog prekomerne upotrebe hlora može doći do iritacije kože sa pojavom svraba pre svega kod osoba sa suvom kožom sklonim alergijama, a može doći i do promene boje kose koja u prisustvu hlora dobija zelenkastu nijansu.
Iako je dijagnoza često jednostavna i većinu gljivica pokušavamo sami da izlečimo uz pomoć različitih preprata iz apoteke, zbog zloupotrebe lekova protiv gljivica razvila se otpornost gljivica na pojedine lekove pa je vrlo često terapija potpuno neuspešna. Ako dođe do pojave bolesti savetuje sa konsultacija sa dermatologom koji će vas pre određivanja terapije uputiti da uradite laboratorijsku analizu I tako ćete dobiti najefikasniju terapiju I uspešno rešiti problem.
